Pred nama je još jedna jezička nedoumica koja nas vraća na početak školovanja. No, čini se da iako se pravilno pisanje rečce NE uči gotovo na samom početku školovanja, jedno od najčešćih pitanja ipak ostaje : kako se piše ispravno, odnosno kako se kaže pravilno nemogu ili ne mogu. Razloga za to, naravno gotovo da nema, jer gramatika srpskog jezika, a za njom i pravopis daju vrlo jasno pravilo kada se rečca NE piše odvojeno od glagola, a kada sastavljeno.

Kada se rečca NE nađe ispred glagola u ličnom glagolskom obliku, ona se gotovo uvek piše odvojeno. Kažemo gotovo uvek, zato što i ovo gramatičko i pravopisno pravilo ima izuzetke. Izuzeci su : nisam, neću, nemoj i nemam, a u svim ostalim slučajevima se odrična rečca NE piše rastavljeno od glagola u ličnom glagolskom obliku.

A kada jednom naučite ove izuzetke, sigurno više nikada nećete pitati kako se kaže pravilno, odnosno kako se piše ispravno nemogu ili ne mogu.

Kako se piše pravilno nemogu ili ne mogu?

Nakon navedenog objašnjenja, odnosno pravila koje daje gramatika srpskog jezika, a u skladu sa njom i pravopis, odgovor na pitanje kako se piše ispravno nemogu ili ne mogu glasi : jedino pravilno je rastavljeno pisanje, odnosno oblik ne mogu.

Primeri su tu da vam razjasne ovu jezičku nedoumicu u potpunosti:

1. Bojim se da ne mogu da stignem u zakazano vreme.
2. Ne mogu više da se ubeđujem sa tobom !
3. Ne mogu ti objasniti kako sam se tada osećala.
4. Kažem ti da ne mogu da se vidim sa tobom danas !
5. Već sam ti rekao da ne mogu to završim danas !

U primeru kako se piše pravilno nezamenjiv ili nezamenljiv zapravo imamo dve jezičke nedoumice. Prva je, da li je pravilno zamenjiv ili zamenljiv, a druga je kako se ispravno piše nezamenjiv ili nezamenljiv. Tako da najpre moramo videti šta veli gramatika po pitanju prvog dela ove jezičke nedoumice, pa tek onda da vidimo šta kaže pravopis srpskog jezika kako se piše pravilno nezamenjiv ili nezamenljiv.
Zanimljivo je da gramatika dozvoljava oba oblika i zamenjiv i zamenljiv, međutim češće se može čuti oblik zamenljiv, jednostavno zato što je lakši za izgovor.
A kao odgovor na drugo pitanje, to jest kako se piše ispravno nezamenjiv ili nezamenljiv, valja znati da pravopis srpskog jezika ima pravilo da se odrična rečca NE uz prideve i imenice uvek piše sastavljeno.

Kako se kaže ispravno nezamenjiv ili nezamenljiv?

Sada kada znamo šta vele gramatika i pravopis srpskog jezika po pitanju jezičke nedoumice kako se piše pravilno nezamenjiv ili nezamenljiv, odgovor nam se sam nameće : pravilna su oba oblika i uvek se odrična rečca NE piše sastavljeno.

Evo i nekoliko primera, kako bismo u potpunosti razjasnili ovo pravilo:

1. Niko nije nezamenljiv, to svi znamo.
2. Najgori ljudi su oni koji misle da su nezamenjivi.
3. Do nedavno je bio nezamenljiv igrač, a onda je pokazao svoju sujetu.
4. Kad mi kaže da je nezamenjiv, samo se nasmejem, jer znam da to nije istina.
5. Ovaj artikal je nezamenljiv, pa ne primamo reklamacije.

Mora se priznati da jezička nedoumica kako se piše ispravno, odnosno kako se kaže pravilno poljubci ili poljupci zvuči jednostavno samo na prvi pogled. Pa, ipak i ua nju gramatika srpskog jezika, a u skladu sa njom i pravopis imaju realno objašnjenje.

U reči poljubac se odvija glasovna promena alternacija A u O, kao i glasovna promena poznata kao nepostojano A u određenim oblicima, ali i jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Navedene promene dovode do toga da zvučni suglasnik B dolazi u dodir sa bezvučnim suglasnikom C, pa usled toga dolazi do glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti, kada zvučni suglasnik B prelazi u svog zvučnog parnjaka, suglasnik P, odnosno dolazi do obezvučenja inače zvučnog suglasnika P.

U skladu sa svim navedenim glasovnim promenama, koje se odvijaju u pojedinim padežima, promena imenice poljubac izgleda ovako u jednini:Nominativ poljubac
Genitiv poljupca
Dativ poljupcu
Akuzativ poljubac
Vokativ poljupče
Instrumental poljupcem
Lokativ poljupcu

Promena imenice poljubac po padežima u množini izgleda ovako :

Nominativ poljupci
Genitiv poljubaca
Dativ poljupcima
Akuzativ poljupce
Vokativ poljupci
Instrumental poljupcima
Vokativ poljupcima

Kako se kaže ispravno poljubci ili poljupci?

Nakon navedenog objašnjenja, čini se da se odgovor na pitanje kako se kaže ispravno, odnosno kako se piše pravilno poljubci ili poljupci sam nameće. Jedino ispravno je napisati poljupci.

Navedeni primeri bi trebalo da vam potpuno razjasne jezičku nedoumicu kako se kaže ispravno, odnosno kako se piše pravilno poljubci ili poljupci :

1. Poljubac je susret najlepši na svetu.
2. Poljupcem možeš da kažeš sve što ti leži na srcu.
3. Kako je lepo kada te voljena osoba zaspe poljupcima.
4. Najlepše sredstvo pomirenja su poljupci, ako mene pitate.
5. Poljupci dobrodošlice su lep gest.

Još jedan primer u kome se odvija glasovna promena jednačenje suglasnika po zvučnosti je i ovaj. Gramatika, a shodno njoj i pravopis promenu prelaska zvučnih suglasnika u bezvučne poznaje kao jednačenje suglasnika po zvučnosti. Ova glasovna promena podrazumeva da zvučni suglasnici, među kojima je i suglasnik D, prelaze u svoje zvučne parnjake u određenim situacijama. Zvučni parnjak suglasnika D je bezvučni suglasnik T.

Jedan od slučajeva kada se odvija glasovna promena koju gramatika srpskog jezika naziva jednačenje suglasnika po zvučnosti jeste i ovaj, kada se zvučni suglasnik D nađe ispred glasa H. Tada se zvučno D obezvučuje, te prelazi u bezvučni suglasnik T.

Kako se kaže pravilno prethodni ili predhodni?

Kada smo objasnili koja glasovna promena se odvija u primeru prethodni ili predhodni, sasvim je jasno da je odgovor na pitanje kako se kaže pravilno, odnosno kako se piše pravilno prethodni ili predhodni : jedino ispravno je napisati preThodni.

Primeri koje smo pripremili za vas će vam sigurno pojasniti i ovu jezičku nedoumicu:

1. Prethodni direktor je uveo mnogo promena u njihovo preduzeće.
2. Kakva je bila tvoja prethodna škola ?
3. Recite nam kakvo ste prethodno radno iskustvo imali ?
4. Kad me neko pita kakva sam iskustva imao na prethodnom poslu, uvek poželim da me to nisu ni pitali.
5. Da li verujete u teoriju da smo svi imali prethodni život ili ne ?

Glasovna promena poznata kao jednačenje suglasnika po zvučnosti je vrlo jednostavna, zapravo. Gramatika srpskog jezika veli da se glasovna promena jednačenje suglasnika po zvučnosti događa u slučajevima kada se u reči nađu jedan do drugog zvučni suglasnici, koji tada prelaze u svoje bezvučne parnjake. Reč je o zvučnim suglasnicima : B, D, G, Z, Ž, Đ i Dž, koji prelaze u svoje bezvučne parnjake i to : B u P, D u T, G u K, Z u S i tako dalje.

Međutim, kao i mnoge druge glasovne promene, tako i jednačenje suglasnika po zvučnosti ima svoje izuzetke.

Kako navode gramatika srpskog jezika, a shodno tome i pravopis, jedan od izuzetaka je i primer podsetiti ili potsetiti.

Kako se piše ispravno podsetiti ili potsetiti?

Kao što je već rečeno, u ovom slučaju dolazi do odstupanja od glasovne promene znane kao jednačenje suglasnika po zvučnosti. Pa, shodno tome, odgovor na pitanje kako se kaže pravilno, odnosno kako se piše ispravno glasi : jedino pravilno je poDsetiti, jer u ovom slučaju zvučno D ne prelazi u bezvučno T, uzevši u obzir da do promene jednačenja suglasnika po zvučnosti ne dolazi ukoliko se iza zvučnih, odnosno bezvučnih suglasnika nalazi suglasnik S ili suglasnik Š.

Navešćemo nekoliko primera, kako bismo pojasnili ovu nedoumicu :

1. Moram da vas podsetim da platite zaostale račune, kako vam ne bismo isključili struju.
2. Da li želiš da te podsetim za sutrašnji sastanak ?
3. Nemojte zaboraviti da podsetite svog prijatelja da ispuni obećanje koje nam je dao.
4. Moraš li da me podsećaš stalno na sve moje greške ?
5. Podsećaš me na tvoju mamu kada je bila mlada.

Kao i za gotovo sve ostale jezičke nedoumice, tako i za ovu gramatika i pravopis srpskog jezika imaju vrlo jednostavan odgovor.

Pa, da vidimo kako se kaže ispravno, odnosno kako se piše pravilno nijedna ili ni jedna.

Kada se piše sastavljeno reč je o složenoj zamenici, koja je sačinjena od prefiksa ni i zamenice jedna. A ukoliko se piše rastavljeno, koristi se u izrazima u kojima želi da se istakne značenje ove zamenice.

Kako se piše ispravno nijedna ili ni jedna?

Nakon navedenog objašnjenja, sasvim je jasno da je odgovor na pitanje kako se piše ispravno, odnosno kako se kaže pravilno nijedna ili ni jedna : ispravno je pisati i jedan i drugi oblik, ali u različitim kontekstima.

Ukoliko je reč o složenoj zamenici u njenom osnovnom značenju, onda se piše sastavljeno. Međutim, ukoliko želite da istaknete ovu zamenicu, pravilno je da je napišete rastavljeno.

Verujem da će vam navedeni primeri pojasniti ovu jezičku nedoumicu :

1. Ni jedna ni druga nisu ispravno postupile u toj situaciji.
2. Nijedna od vas neće ići na takmičenje, jer niste osvojile dovoljan broj poena.
3. Ni jedna jedina reč više o tome!
4. Ako mene pitaš, nijedna priča iz te knjige mi se ne dopada posebno.
5. Od njih dve, ni jednu ne bih izabrao da bude naš predstavnik.

Ako ste ikada čuli za glasovnu promenu koju gramatika srpskog jezika poznaje kao gubljenje suglasnika, onda će vam sigurno biti jasno kako se kaže ispravno, odnosno kako se piše pravilno izuzetci ili izuzeci.

Glasovna promena poznata kao gubljenje suglasnika se javlja u slučajevima kada se nađu jedan pored drugog dva suglasnika, pa dolazi do gubljenja jednog od njih, a radi lakšeg izgovora određene reči. Takođe, gramatika i pravopis srpskog jezika vele da se glasovna promena gubljenje suglasnika javlja i u slučajevima kada se duglasnici D i T nađu ispred suglasnika C i Dž, kao i kada se suglasnici D i T nađu u suglasničkim grupama koje su teške za izgovor, pa dolazi do gubljenja jednog od njih. Da ne bude zabune, kao i kod mnogih drugih glasovnih promena, tako i za ovu promenu postoje slučajevi kada dolazi do izuzetaka.

Neki od primera reči u kojima se događa glasovna promena koju gramatika i pravopis srpskog jezika nazivaju gubljenjem suglasnika su : žalost – žalostan – žaloSTna – žaloSna, podatak – podaTCi – podaCi, ostatak – ostaTCi- ostaCi, porastao – poraSTla – poraSla, autobus – autobuSSki – autobuSki, sladoled – sladoleDDžija – sladoleDžija i mnogi drugi.

Kako se kaže pravilno izuzetci ili izuzeci?

U grupu reči u kojima se odvija glasovna promena koju gramatika, a shodno njoj i pravopis srpskog jezika nazivaju gubljenje suglasnika spada i primer izuzetci ili izuzeci.

Tako je odgovor na pitanje iz naslova kako se kaže pravilno, odnosno kako se piše ispravno izuzetci ili izuzeci : pravilno je izuzeci. Imenica u nominativu jednine glasi izuzetak, potom dolazimo do nominativa množine izuzeTCi, te gubljenja suglasnika T i dolazimo do oblika izuzeCi, koji je jedini ispravan.

Evo i nekoliko primera da razjasnimo nedoumicu kako se kaže pravilno izuzetci ili izuzeci:

1. Kažu da izuzeci potvrđuju pravilo.
2. Jeste li naveli koji su izuzeci od ovog pravila ?
3. Napravićemo par izuzetaka ovog puta.
4. Nadam se da nam nećete zameriti, jer smo ovog puta napravili mnogo izuzetaka.
5. Izuzeci su često u mnogim glasovnim promenama.

Ispravno pisanje glagola nemoj predstavlja izuzetak od pravila vezanog za pisanje odrične rečce NE ispred glagola u ličnom glagolskom obliku, pa je to osnovni razlog za postojanje nedoumice kako se kaže pravilno nemoj ili ne moj.

Gramatika srpskog jezika, a u skladu sa njom i pravopis navode da se odrična rečca NE uvek piše odvojeno kada se nalazi ispred glagola u ličnom glagolskom obliku. Izuzetak od ovog pravila, osim glagola nemoj su i glagoli nisam i neću.

Kako se piše pravilno nemoj ili ne moj?

Sada je sasvim jasno da je odgovor na pitanje kako se piše, odnosno kako se kaže ispravno nemoj ili ne moj : jedino ispravno je napisati sastavljeno, to jest oblik nemoj.
Primeri su tu da pojasne ovu nedoumicu do kraja :

1. Nemoj da me nerviraš, molim te!
2. Lepo sam te zamolio : nemoj da mi dosađuješ.
3. Nemoj to da radiš opet !
4. Džabe ja stalno pričam : nemoj, nemoj…ti teraš po svome !
5. Nemoj da dolaziš danas kod mene, jer imam mnogo obaveza.

Gramatika i pravopis srpskog jezika navode vrlo jasnu promenu glagola biti, iako mnoge često zbunjuje kako se kaže, odnosno kako se piše ispravno vi bi ili vi biste.

Kako bismo u potpunosti razjasnili ovu jezičku nedoumicu navešćemo promenu glagola biti. U jednini ona izgleda ovako :

1. ja bih
2. ti bi
3. on/ona/ono bi

U množini promena promena glagola biti glasi :

1. mi bismo
2. vi biste
3. oni/one/ona bi

Kako se piše pravilno vi bi ili vi biste ?

Shodno navedenoj promeni glagola biti, koju navodi gramatika srpskog jezika, a u potpunosti poštuje pravopis, sasvim je jasno da je odgovor na pitanje kako se kaže pravilno vi bi ili vi biste. Jedino ispravno je napisati vi biste.

Evo i nekoliko primera kako bismo pojasnili ovu nedoumicu u potpunocti :

1. Vi biste mogli jednom bar da stignete na vreme.
2. Ako oni dolaze, mogli biste i vi.
3. Vi biste hteli da vam uradim to za jedan dan ?
4. Vi biste mogli da idete sa nama ako hoćete ?
5. Vi biste da idemo u bioskop ili ne ?

Reč latinskog porekla unosi dosta zabuna u naš jezik. No, bez obzira da li vam je poznato pravilo koje navodi gramatika, a za njom i pravopis srpskog jezika, da se pojedine reči iz stranih jezika prenose u naš u izvornom obliku ili vam nije poznato, važno je da znate od koje reč potiče.

Termin korespodencija ili korespondencija potiče od latinske reči correspondentia, a u značenju : dopisivanje, prepiska, pisanje pisama.

Kako se kaže pravilno korespodencija ili korespondencija ?

Kada znate koji je izvorni oblik ove reči, sasvim je jasno da je odgovor na pitanje kako se piše pravilno korespodencija ili korespondencija : jedino ispravno je napisati korespondencija.

Primeri su tu da vam razjasne u potpunosti nedoumicu oko toga kako se kaže pravilno, odnosno kako se piše ispravno korespodencija ili korespondencija :

1. Dobra poslovna korespondencija je vrlo važna za svaku firmu, ali i pojedinca.
2. Jeste li gledali film ” Korespondencija ” ?
3. Iz kog jezika potiče termin korespondencija ?
4. Ovo su mali trikovi kojih treba da se pridržavate u poslovnoj korespondenciji…
5. Jeste li čitali ” Korespondencija kao život “, Borislava Pekića ?

Votka je popularno piće, poreklom iz Istočne Evrope, mada je omiljena i u ostalim delovima sveta uključujući i Srbiju.

S obzirom da samo ime asocira na reč voda, ljudi su često u nedoumici pri izgovoru i pisanju, pa ne znaju da li je pravilno reći vodka ili votka.

Šta je ispravno ?

Pravnilno je reći votka.

Reč votka nastala je od deminutiva ruske reči voda. Nermojte da se zbunite, jer Rusi ovu reč pišu sa slovom ,,D”, to jest vodka. U srpskom jeziku ovo je nepravilno, i kao što smo već rekli, pravilno je napisati votka.

A kad smo već kod votke, evo i nekoliko zanimljivosti o, zvanično omiljenom alkoholnom piću u svetu.

Kako se ispravno piše: vodka ili votka ?

Zanimljivosti o votki

Votka se pravi destilacijom žitarica i krompira.

Ne zna se kada je tačno nastala, ali najstariji pisani dokument u kojem se spominje je iz Poljske i datira iz trinaestog veka. Smatra se da je votka još starija.

Omiljena je za spravljanje koktela. Od votke se pravi i takozvana pijana lubenica, tako što se lubenici odseče gornji deo i u jezgro se sipa određena količina votke. Potom lubenicu ostavite neko vreme u frižider kako bi se votka razložila. Probajte, ali oprezno.

Tek u drugoj polovini dvadesetog veka, votka počinje da se prodaje širom Evrope i Amerike, gde postaje posjednako popularna kao i u Rusiji i okolnim zemljama. U Americi je čak postala prodavanija od burbona, koji je vekovima bio neprikosnoveno alkoholno piće.

Pojedine vrste se prave od paradajza ili grožđa. Danas su popularne i ,,Keglevič” votke sa voćnim i čokoladnim ukusima, tako da više podsećaju na liker nego na votku. U Istočnoj Evropi se rado pije votka sa paprikom.

Poljaci su najekstremniji kada je reč o proizvodnji votke. Kod njih ćete naći votke koje sadrže preko osamdeset posto alkohola.

U Rusiji se svake godine održava takmičenje u ispijanju votke.

Do devetnaestog veka prodavala se u kofama.

Prava votka se služi rashlađena na temperaturi od deset stepeni. Nekvalitetne votke se služe hladnije, kako bi se na taj način prikrio loš ukus.

Iako se smatra pretežno ruskim pićem, danas se vodi rivalstvo između Poljaka i Rusa oko toga ko je zapravo izmislio votku.

Ukoliko i vi spadate u grupu ljudi koje muči nedoumica kako se kaže ispravno odštampati ili otštampati, ne brinite, jer kao i za gotovo sve jezičke nedoumice gramatika srpskog jezika, a u skladu sa njom i pravopis imaju pravilo i za nju.

U primeru odštampati ili otštampati je reč o glasovnoj promeni Jednačenje suglasnika po zvučnosti, tačnije o odstupanju od ove glasovne promene.

Suština Jednačenja suglasnika po zvučnosti jeste da zvučni suglasnici kada se nalaze ispred bezvučnih, gube zvučnost, odnosno obezvučuju se, te prelaze u svoje bezvučne parnjake. Baš iz tog razloga i zbunjuje često kako se piše pravilno odštampati ili otštampati. Ali, kao i u svakoj glasovnoj promeni, tako i u ovoj postoje odstupanja od pravila. Jedno od tih odstupanja se odnosi i na primer odštampati ili otštampati i ono glasi : ” Glasovna promena Jednačenje suglasnika po zvučnosti se nikada ne primećuje na suglasničke grupe DS i DŠ. ”

Kako se kaže pravilno odštampati ili otštampati ?

Kako je u primeru kako se piše ispravno odštampati ili otštampati reč o jednom od odstupanja u okviru pomenute glasovne promene, sasvim je jasno da je jedino pravilno reći odštampati.
Evo i nekoliko primera, kako bismo ovu jezičku nedoumicu razjasnili u potpunosti :

1. Kada ćemo odštampati plakate za koncert ?
2. Možeš li mi odštampati ovo ?
3. Ne možeš odštampati celu knjigu na kućnom štampaču!
4. Želite li da vam odštampam dvostrano ?
5. Do sutra mi donesite odštampane radove.

Kada je u pitanju nedoumica oko toga kako se kaže, odnosno kako se piše pravilno dijete ili djete, imajte na umu da je ovde reč o jednom od dijalekata srpskog jezika.

U primeru dijete ili djete reč je o imenici dete u jednini, ijekavskog dijalektasrpskog jezika. Gramatika srpskog jezika, a shodno njoj i pravopis razlikuju tri dijalekta srpskog jezika i to : ekavski, jekavski i ijekavski.

U ovom primeru reč je o ijekavskom dijalektu imenice dete, a prema pravilu koje navodi gramatika srpskog jezika ekavsko dugo E ima ekvivalent u ijekavskom IJE.

Kako se kaže pravilno dijete ili djete ?

Shodno svemu navedenom, odgovor na pitanje kako se kaže pravilno, odnosno kako se piše dijete ili djete glasi : jedino ispravno je napisati dijete.

Primera za rešenje nedoumice kako se piše pravilno dijete ili djete je mnogo, a mi ćemo navesti samo par kako biste imali jasniju sliku šta je ispravno u ovom slučaju :

1. Još danas se sećam bakinog glasa kada mi je govorila : ” Dijete moje, ne čini to ! ”
2. Malo dijete mala briga, veliko dijete velika briga, govorili su naši stari.
3. Ne možeš biti dijete do vijeka. Moraš jednom i odrasti!
4. E, dijete moje, pitaće te starost gdje ti je bila mladost.
5. Ako vaše dijete ima problem, pokušajte da mu pomognete da ga riješi.

Pomalo zbunjujuće je pitanje kako se piše ispravno Urošom ili Urošem, jer nekako na prvi pogled jedna od ove dve opcije nikako ne zvuči ispravno. Mada, čim se javlja pitanje, odnosno jezička nedoumica koji je od ova dva oblika ispravan, mora da postoji i valjano objašnjenje. Njega naravno daje gramatika srpskog jezika, a na osnovu njenih pravila znamo i šta veli pravopis.

Dakle, u primeru Urošom ili Urošem je reč o šestom padežu, instrumentalu, koji se dobija odgovorom na pitanja sa kim ? ili sa čim ?

Lično ime Uroš spada u takozvane imenice prve vrste, a promena ovih imenica podrazumeva da u instrumentalu ima nastavke – om ili – em.

Međutim, ukoliko se imenice završavaju na prednjonepčane suglasnike : Č, Ć, Dž, Đ, Š, Ž, Lj, Nj, a jednosložne su, u instrumentalu svakako imaju nastavak – em.

Kako se kaže pravilno Urošom ili Urošem ?

Nakon navedenog objašnjenja, čini se da se odgovor na pitanje kako se kaže, odnosno kako se piše pravilno Urošom ili Urošem sam nameće. Jedino ispravno je reći ili napisati Urošem.
Navešćemo nekoliko primera, koji će vam u potpunosti razjasniti ovu nedoumicu :

1. Sa Urošem Pavlovićem si išao u školu ?
2. Išao sa na Književne susrete koji su organizovani sa piscem Urošem Petrovićem.
3. Možeš li ti da učiš sa Urošem ?
4. Mama, idem u grad sa Milošem i Urošem.
5. Nisam u vezi sa tvojim bivšim dečkom Urošem, ne brini!

Konturisanje lica, je na neki način umetnost. Uglavnom ga koriste profesionalni šminkeri i modni blogeri. Iako na prvi pogled deluje komplikovano, konturisanje nije teško naučiti uz malo vežbe i adekvatnu šminku.

Šta je zapravo konturisanje lica? Konturisanje podrazumeva da uz pomoć šminke kao što su različite nijanse pudera, iluminatori, hajlajteri, korektori, rumenila, bronzeri i slično, prikrijete nesavršenosti na vašem licu. Pravilnim konturisanjem možete prekriti bore, podočnjake, fleke, bubuljuce, čak i mladeže. Takoće, konturisanjem možemo suziti ili proširiti lice po želji.

Kako bi ste savladali veštinu konturisanja, potrebno je dosta vežbe, ali i smisla za estetiku. Zato u slobodno vreme, možete vežbati na svom licu. Biće vam potrebno i dosta šminke, zato se spremite da odvojite određenu sumu novca, naročito ako želite da malo eksperimentišete.

Pre nego što krenete sa konturisanjem lica, obično se nanosi odgovarajući puder. Puderi su skupi i ako ga već nanosite, dobro razmislite i opredelite se za adekvatnu nijansu. Poželjno je pre pudera naneti podlogu, za šta može poslužiti i hidratantna ili tonirana krema.

Dalje, pravila konturisanja, zavise i od oblika vašeg lica.

Za konturisanje koristite bronzer, korektor puder, hajlajtere …

Okruglo lice – puderom suzite donji deo lica

Okruglo lice je specifično po tome što su mu širina i dužina skoro istih dimenzija. Prilikom konturisanja se trudimo da ga izdužimo po visini, a suzimo po širini.

Nakon što nanesete puder, uzmite tamniju nijansu drugog pudera. Sa njom ćete suziti obraze. Tamniji puder nanosite, počevši od jagodične kosti pa sve do dna brade. Ovaj puder mora ići po krajevima lica. Ako imate malo širi nos, takođe nanesite tamnijeg pudera. To učinite tako što ćete ga naneti na levu i desnu stranu nosa, a po sredini stavite hajlajter. Tako će vam nos izgledati uže. Osim na nos, hajlajter nanesite i na čelo i bradu, dakle po sredini čitavog lica, i na taj način ćete malo suziti obraze.

Postoji, naravno više načina za konturisanje. Uglavnom, hajlajter će ići po sredini lica, može i ispod podočnjaka, ako želite da sakrijete tamne kolutove. Evo kako konturisanje okruglog lica rade profesionalci:

Ovalno lice – samo malo hajlajtera i bronzera

Ovalno lice predstavlja najpravilniji oblik i nije potrebno konturisati ga nešto posebno. Šta više kod ostalih oblika pokušavamo da dobijemo upravo oblik ovalnog lica.

Nanesite naravno željeni puder, i ako baš insistirate na konturisanju, nanesite hajlajter duž jagodične kosti, pa sve do ispod očiju, to jest na podočnjake. Malo hajlajtera može da ide na čelo i bradu.

Na jagodice može ići malo bronzera ili rumenila, kako bi ste dodatno osvežili svoje ten. Ovo je najzahvalniji oblik lica za šminkanje uopšte.

Duguljasto ili usko lice – osenčite čelo i bradu

Ovoga puta nanesite puder na vrh i dno lica, odnosno na vrh čela i bradu. Hajlajter možete naneti samo ispod očiju, u obliku obrnutog trougla, pošto hajlajter ionako izdužuje lice, a ovoga puta to nije potrebno.

Na priloženom video snimku, možete pogledati kako izgleda konturisanje uskog lica:

Srcoliko lice – stavite akcenat na čelo

Kod srcolikog lica, cilj je vizuelno suziti gornji deo glave. Zato ćemo iskoristiti ponovo tamni puder, koji nanosite sa leve i desne strane čela. Na bradu, ispod jagodice i na nos nanesite hajlajter.

A kako bi sve to izgledalo u praksi pogledajte na videu:

Četvrtasto lice – osenčite uglove

Kod četvrtastog lica, jagodična kost i vilice su u istoj ravni.

Konturisanje se radi slično kao i kod srcolikog oblika. Ovoga puta cilj je da ,,zaoblimo” uglove vašeg lica tamnim puderom. Znači, stavite malo pudera na uglove, a na čelo i bradu po dužini hajlajter, koji će izdužiti vaše lice.

Tamniji puder može da se nanese i na krajeve donje vilice, pa ispod jagodične kosti, što će takođe zaobliti uglove vašeg lica. Na kraju sve što ste naneli izblendujte četkom.

Evo kako bi sve to trebalo da izgleda.

Kao što ste možda sami zaključili, kod konturisanja se sve svodi na isto. Ako savladate neke osnove, bez problema možete konturisati bilo koji oblik lica.

Podočnjake i bubuljice prekriti korektorom

Videli ste kako možete vizuelno oblikovati lice, međutim konturisanje se ne sastoji samo u tome. Konturisanje podrazumeva i prikrivanje nesavršenosti na licu.

Da krenemo od podočnjaka. Najbolja stvar za podočnjake je korektor. Žuti ili ružičasti korektor će fino prikriti podočnjake, naročito modre, dok će zeleni lako ukloniti crvenilo na vašem licu. Ako su podočnjaci naborani, potrebno je da vam korektor bude za nijansu svetliji od pudera, a nanesite ga u obliku obrnutog trougla i dobro ga utapkajte. Za vrećice ispod oka, koristite tamniju nijansu korektora a iluminator takođe može biti dobar u prikrivanju vrećica ako ste vešti sa šminkom. Poželjno je nanositi korektor ispod pudera ili možete staviti prvo tečni puder kao podlogu, zatim korektor, pa puder u prahu.

Podočnjaci se lako pokrivaju, ali je mnogo teže naći adekvatan korektor, odnosno pogoditi željenu nijansu, ako ga uzimate prvi put. Evo kako izgleda nanošenje korektora na lice:

Slično kao i sa podočnjacima, korektorom možete sakriti bubuljice, fleke i druge nesavršenosti vašeg lica. Ovoga puta ne preterujte sa korektorom, samo ga malo utapkajte na željeno mesto. Preko toga, naravno, ide puder.